|
Ђерзелез Алија и Вук Јајчанин (Гацко) 0001 Дворбу хајдук Хусеине двори 0002 У бијелу шехер Сарајеву, ― 0003 Јакуб Пашу, босанског везира. 0004 Обдан пашу на капији двори, 0005 А по ноћи пашиницу љуби. 0006 Видјела их Кумрија робиња 0007 Па је ето паши у одају: 0008 „Да ви’ш пашо, дуго јадан био! 0009 У з’о час га Хуса набавио, 0010 Теби младу пашиницу љуби.“ 0011 А вели јој Јакуб паша стари: 0012 „О робињо, је ли то истина?“ 0013 „Истина је, вјера ти је тврда.“ 0014 „Шут’ робињо, немој ником казат: 0015 Ја ћу Хусу посијећи главу, 0016 Пашиницу коњма на репове; 0017 Тијем ћу их мукам’ уморити, 0018 А тебе ћу узет за љубовцу ― 0019 Ти ћеш бити пашиница млада.“ 0020 Мнидијаху, нико не чујаше; 0021 Пашиница бјеше пред вратима, 0022 Па се натраг испред врата врну 0023 У одају хајдук Хусеина: 0024 „Да ви’ш Хусо, жалосна ти мајка, 0025 Вид’ла нас је пашина робиња, 0026 Ено паши у одаји каза. 0027 Бјежи, Хусо, по свијету главом! 0028 А вели јој хајдук Хусеине: 0029 „Куд ћу побјећ’, моја пашинице? 0030 У паше је царева фермана, 0031 Од сваклен ме море добавити. “ ― 0032 „Хусеине, драга моја душо, 0033 Ја сам чула, казали ми људи, 0034 На сред Босне Јајца бијелога 0035 И у њему Јајчанина Вука, 0036 Особит је у његову Јајцу. 0037 Право бјежи Јајчанину Вуку, 0038 Вук ће тебе добро заклонити, 0039 Ту ти море глава останути. 0040 Ја ћу паши вакат ухватити, 0041 Па ћу теби књигу начинити. 0042 Шта ти књига шаровита каже, 0043 Онако ћеш, Хусо, учинити ― 0044 И више те нећу свјетовати.“ 0045 Онда Хусо на ноге скочио, 0046 Пашиници стаде говорити: 0047 „Пашинице, ако бора знадеш, 0048 Ја хаљина за поноса немам, 0049 А ја коња за јахања немам, 0050 Ја оружја за образа немам.“ ― 0051 „Хусеине, мој очињи виде, 0052 Ти ћеш доћи у седам сахата, 0053 Хусеине у пашину тавлу, 0054 Ту ћеш мене пашиницу наћи. 0055 Даћу теби пашина путаља, 0056 А даћу ти пашине хаљине, 0057 А даћу ти пашино оружје 0058 И даћу ти хиљаду дуката.“ 0059 Па се млада у одају врну. 0060 Данак прође, мрка ноћца дође. 0061 Мрке ноћи половина била ― 0062 Ето Хусо на ноге скочио, 0063 Па га ето у пашину тавлу. 0064 У подруму пашиницу нађе, 0065 У руци јој мума у фењеру, 0066 А крајем ње Митар Латинине ― 0067 Сеизбаша босанског везира. 0068 Изведоше пашина путаља, 0069 Даде њему пашине хаљине, 0070 А даде му пашино оружје 0071 И даде му хиљаду дуката. 0072 Сад Хусеин узјаха путаља, 0073 Из шехера побјегнуо Хусо, 0074 Пашиница оде на конаке. 0075 Куд год иде хајдук Хусеине, 0076 Док он дође Јајцу бијеломе 0077 Танкој кули Јајчанина Вука. 0078 На авлију коња натјерао, 0079 Па разјаха пашина путаља 0080 Млађи њему коња прихватише, 0081 А он Вуку на бијелу кулу. 0082 Кад је био у одају Вуку, 0083 Ал код Вука нико не бијаше, 0084 Сјем Вукове сестре Анђелије; 0085 Она брату ракију додава. 0086 Хусеин им „добро јутро“ викну, 0087 Обоје му здравље прихватили, 0088 Хусеина сјели на одају. 0089 Вуче Хусе хош ђелдију виче, 0090 Питају се за мир и за здравље; 0091 Па му даде кахву и ракију, 0092 Па га пита Јајчанине Вуче: 0093 „О Турчине, оклен те имамо?“ 0094 Он му, што је и како је, каже. 0095 Кад зачуо Јајчанине Вуче, 0096 Загрлио, па га пољубио, 0097 Па рекоше, те се побратише, 0098 Крсташ му је бајрак поклонио. 0099 Ту су били за годину дана. 0100 Једно јутро добро уранили, 0101 Док закуца халка на авлији. 0102 Тад Хусеин на ноге скочио, 0103 Па га ето на авлију сиђе, 0104 На авлију отворио врата. 0105 А уљезе Митар Латинине, 0106 Полетио пољубио Хуса: 0107 „Поздрав ти је пашиница, Хусо!“ 0108 Извади му књигу шаровиту. 0109 Кад Хусеин књигу прихватио, 0110 Даде њему двадест маџарија. 0111 Оде Митар натраг Сарајеву, 0112 А Хусеин Вуку на чардаке. 0113 Расклопише књигу шаровиту, 0114 А кад млада пашиница пише: 0115 „Селам Хусу, а поздравље Вуку. 0116 Кад ви књига шаровита дође, 0117 Подигните силовиту војску, 0118 Па ви хајте шехер Сарајеву, 0119 Турцима сам вакат ухватила, 0120 У Турке је болест ударила, 0121 Ево паше, хаста у конаку; 0122 Овдје нема Ђерзелез Алије, 0123 Већ отишо Шумадији равној, 0124 Кула му је и авлија сама 0125 И на кули лијепа дјевојка 0126 Поробите шехер Сарајево, 0127 Закољите Јакуб пашу старог. 0128 Ти ћеш мене, Хусо, прихватити, 0129 Носи мене, ожени се мноме; 0130 Вуку Ајка, сестра Ђерзелеска, 0131 Нек је води, нек с’ ожени њоме.“ 0132 Тада Хусо Вуку говораше: 0133 „Молим Вуче, да дигнемо војску.“ 0134 Тому Вуче кајил не бијаше: 0135 „Прођ’ се Хусо врага и белаја, 0136 Да никога од Бошњака нема 0137 До Алије Ђерзелеза сама, 0138 Не да своје сестре брез белаја. 0139 Изгинуће регулана војска, 0140 Отеће нам бојали топове, 0141 Ми моремо погубити главе.“ 0142 А кад зачу хајдук Хусеине, 0143 Моли Вука, док га умолио. 0144 Обадва су на ноге скочила, 0145 Па стадоше сигурават’ војску, 0146 Војске бојне четерест хиљада 0147 И од боја дванаест топова. 0148 Поведоше силовиту војску, 0149 Калауз је хајдук Хусеине, 0150 А командар Јајчанине Вуче. 0151 Дан по данак путем путовали, 0152 А уз Босну зајавили војску, 0153 Док дођоше шехер Сарајеву. 0154 Ударише, шехер поробише, 0155 До конака пашина стигоше, 0156 Хусо закла Јакуб пашу старог, 0157 Ухвати му вјереницу љубу, 0158 Узјаха је на путаља за се. 0159 Војска пашин конак поробила, 0160 До куле је Ђерзелеске дошла 0161 Мухасеру учинише кулу. 0162 Тврда танка Алагина кула, 0163 Све је с поља бију топовима, 0164 Бе не могу да оборе куле. 0165 Ајкуна се са чардака брани, 0166 Она бије око куле војску. 0167 Док јој тече на кули фишека, 0168 Не даде им уљећ’ у чардаке: 0169 Стотину им уби коњаника, 0170 Бранила се за недјељу дана. 0171 Кад нестаде у цуре фишека, 0172 Тад заплака цура на пенџеру, 0173 Па завика, што је грло даје: 0174 „Сунце жарко, на високо ти си, 0175 Мој Алија, на далеко ти си! 0176 Сунце жарко попусти се ниже, 0177 А мој брате, примакни се ближе! 0178 Да је теби сестру сеирити. 0179 У које је јаде запанула, 0180 И бијела у шехеру кула. 0181 Ал не чујеш, ал хабера немаш?“ 0182 Па је таку књигу начинила 0183 Ево муке, књигоноше нема; 0184 Док долетје птица на пенџере, 0185 Ал то соко, птица Алагина, 0186 Кад видјела птицу на пенџеру, 0187 На грло јој књигу објесила, 0188 Па замоли птицу на пенџеру, 0189 Да је носи Шумадији равној, 0190 На Авалу до Порчине куле: 0191 „Ту ћеш наћи мог брата Алију, 0192 Подај књигу мом брату у руке, 0193 Нека види, шта му књига пише.“ 0194 Птица прхну са бијеле куле, 0195 Цура сиђе на мермер авлију, 0196 На авлији отворила врата, 0197 А војници дођоше на врата. 0198 Ухватише Ђерзелеску секу, 0199 Поклонише Јајчанину Вуку. 0200 Шћадијаху поробити кулу, 0201 Алагину погазити мајку, 0202 Ал не даде Јајчанине Вуче: 0203 „Кад јунака дома не имаде, 0204 Срамота је поробити кулу, 0205 А грехота погазит му мајку, 0206 Јер је добра родила јунака.“ 0207 Отален је поврнуо војску, 0208 Па низ Босну ударио с њоме. 0209 Ето птице Шумадији дође, 0209 [ * * * ] 0210 Танкој кули на Авалу Порчи. 0211 У лијепо доба долазила: 0212 Тамам жарко огријало сунце. 0213 И Алију на авлији нађе, 0214 Гдје ј’ сигуро дебела дората, 0215 Јер Алија санак опазио: 0216 Гдје је магла шехер притиснула 0217 А у магли гракћу гавранови 0218 У конаку Јакуб паше старог; 0219 Из небеса ударила муња, 0220 По темељу конак однијела. 0221 Отален се промолила гуја 0222 На бијелу Алагину кулу. 0223 Сву му бутун кулу опасала, 0224 На авлију нанијела главу. 0225 Ајкуна је срете на авлији, 0226 Бирден натраг поврнула гују; 0227 Не даде јој прождријети кулу. 0228 Том се санку одмах осјетио, 0229 И у томе сигуро дората; 0230 Па је птицу своју опазио 0231 И у птице књигу прихватио. 0232 Кад видио, шта му књига пише, 0233 Он заплака како женска глава, 0234 Па узјаха дебела дората. 0235 А вели му од Авале Порча; 0236 „Хај’р иншалах, Богом побратиме?! 0237 „Не питај ме, Богом побратиме, 0238 Вук Јајчанин дошо Сарајеву, 0239 Поробио шехер Сарајево 0240 И посјеко Јакуб пашу старог. 0241 И мојој су долазили кули 0242 И моју су поробили кулу, 0243 И одвели милу сестру моју.“ 0244 То он рече, отиште дората, 0245 И за њиме хрти и огари. 0246 Куд год иде, Дрини води сиде. 0247 Дрина дошла мутна и крвава: 0248 Изгинули Сарајлије Турци, 0249 Киша паде, крвцу сапирала. 0250 Брода није, а ћуприје нема, 0251 Далеко му на Вишеград сићи; 0252 Велике га притиснуле мисли. 0253 „Сада што ћу од живота свога, 0254 Како ли ћу Дрину прегазити?“ 0255 У тој мисли, у којој бијаше, 0256 Полетјеше два хрта Алина, 0257 Прескочише Дрину воду хладну. 0258 Кад видио Ђерзелез Алија ― 0259 Јер бијаше у Алије адет, 0260 Гдје му скачу хрти танковити, 0261 Ту му море дорат прескочити ― 0262 Па измаче дебела дората, 0263 А завика грлом бијелијем: 0264 „Ха дорате, моје јање драго, 0265 Прескочи ми Дрину воду хладну!“ 0266 Прескочи му Дрину воду хладну, 0267 У плочу му ногом ударио, 0268 До кољена ноге утонуше, 0269 Четири му плоче остадоше, 0270 А не видје Ђерзелез Алија. 0271 Па отален натјера дората, 0272 Па он шехер Сарајеву дође 0273 И пред кулом своју мајку нађе. 0274 Она плаче, а спомиње сина. 0275 Њој Алија Божји селам викну: 0276 „Моја мати, ко одведе Ајку?“ 0277 „Сине драги, Јајчанине Вуче.“ 0278 „Јесу л’ давно, мајко, побјегнули?“ 0279 „Има, синко, три бијела дана.“ 0280 Мајци рече момак: „Еј довале.“ 0281 Куд год иде Ђерзелез Алија, 0282 Он у Травник у Клокоте дође. 0283 У Клокотим’ Јајчанина војска; 0284 Истурили карауле честе. 0285 Пред Алијом хрти дољегоше, 0286 Па Вукове кољу нобечије. 0287 Трком трче, Јајчанину кажу: 0288 „Да ви’ш Вуче, ако бора знадеш, 0289 Шарене нам вашке ударише, 0290 Поклаше ти уморне војнике.“ 0291 Тада Вуче Хусу говораше: 0292 „Хусеине, драги побратиме, 0293 Чиј’ ће бити хрти шаровити, 0294 Имају ли они господара?“ 0295 А вели му хајдук Хусеине: 0296 „А бора ми, Јајчанине Вуче, 0297 То су хрти Ђерзелез Алије, 0298 Алија је близу на дорину.“ 0299 То рекоше, на ноге скочише, 0300 Па на добре коње узјахаше, 0301 А кадуне коњма у теркије, 0302 Па кроз војску оба побјегоше. 0303 Ал кроз војску удари Алија, 0304 Процвиљеше Вукови војници: 0305 „О Турчине, Ђерзелез Алија, 0306 Немој сјећи уморене војске, 0307 Побјеже ти војсци командаре, 0308 Однесе ти сестру у теркији, 0309 И за њиме хајдук Хусеине.“ 0310 Кад зачуо Ђерзелез Алија, 0311 Он кроз војску протјера дората, 0312 Па достиже хајдук Хусеина, 0313 Стиже Хуса, сабљом удари га, 0314 Пресијече хајдук Хусеина. 0315 Пашиницу мало захватио, 0316 Од поле јој двије начинио. 0317 Још бијаше пашиница трудна, 0318 У њој мушко пресијече чедо. 0319 Оде гонит Јајчанина Вука; 0320 Кад сустиже Вука Јајчанина, 0321 Мисли: „Сабљом ударит с дората, 0322 Обрезаћу сестру на сапима; 0323 Да ја сјајном кубурлијом гађам, 0324 Могу сестру убит на сапима.“ 0325 Из пријека протјера дората, 0326 Па потеже топуз са ункаша, 0327 Из пријека оде гађат Вука. 0328 Он из руке топуз испустио, 0329 А за брезу Вуче заминуо. 0330 Кроз брезу му топуз пролетио, 0331 Мрку Вуку дохватио руку, 0332 Тада Вуче устави парипа. 0333 Онда Вуче ’вако говораше: 0334 „О Алија, царева газија, 0335 Поклони ми живот на мејдану, 0336 Крив нијесам, очињег ми вида, 0337 А џаба ти твоја мила сеја.“ 0338 Па му цуру са теркије баци. 0339 Поклони му живот на мејдану 0340 Сестру узе на сапи дорату, 0341 Па се натраг поврнуо џадом. 0342 Кад натјера у Клокоте равне, 0343 Прсла војска на четири стране. 0344 Тад Алија протјера дората, 0345 Па за Травник њега разјахао; 0346 Сестра Ајка вођаше дорина, 0347 А Алија у трави сјеђаше, 0348 Па он својој сестри говораше: 0349 „Ој Ајкуна, мила моја секо, 0350 Ја не виђех Јајчанина Вука: 0351 Какве слике бијеше и прилике, 0352 Дај ми право, напретка ти, кажи.“ ― 0353 „Хоћу брате, живота ми твога! 0354 Бјеше твоја слика и прилика, 0355 На те бјеше добро наликово; 0356 Чини ми се, мој брате Алија, 0357 Бољег срца од твога бијаше.“ 0358 То Алији врло жао било, 0359 Па потеже своју оштру ћорду: 0360 Закла сестру како јање мало. 0361 Па прихвати наџак са дората, 0362 Па раскопа црну земљу њиме, 0363 Ту укопа лијепу дјевојку; 0364 Па донесе двије главње црне, 0365 А удари турски абдест на се, 0366 Па он ’вако тихо говораше: 0367 „Док ја клањо турскога намаза: 0368 Ако сестра права срца била. 0369 Двије главње, двије брезе биле, 0370 Гране дале, а лист разавиле; 0371 Ако сестра крива срца била, 0372 Црне биле ка’ што но су саде.“ 0373 Па он сједе клањати намаза, 0374 Кад Алија намаз саклањао, 0375 Када брезе обје примиле се: 0376 Гране дале, а лист разавиле. 0377 Пошто виђе Ђерзелез Алија, 0378 Плаховито из свог срца јекну: 0379 „Авај мени, моја мила мајко, 0380 У иједу посјекох дјевојку!“ |